POLAZNA > Bosna i Hercegovina > O divljim deponijama ili o divljim ljudima

O divljim deponijama ili o divljim ljudima

Patkovača, maj 2009.


Kliknite na fotografiju da pogledate galeriju

Patkovačom se ovih vrelih dana širi nesnosan smrad. Nesavjesni ljudi ostavljaju svoje smeće drugima pod nos. Na divljoj deponiji (Rupače) ima svega. Običnog smeća i opasnog otpada čak i dokaza nedozvoljenih radnji. Od građevinskog otpada, starih guma, crknutog psa do gomile plastičnih boca u kojima je bio metil alkohol. Mirni i uredni Patkovčani ne mogu da vjeruju da nema načina da se necivilizovani sumještani dovedu u red, da se deponija ukloni, da se ne stvara ruglo i opasnost po zdravlje. Očajni su što ne nalaze podršku ni u komunalnom preduzeću ni kod komunalnlne policije. Pitaju se kava se to sprega divljaštva, bahatosti, nebrige i zloupotrebe urotila protiv življenja u urednoj, ljepoj, čistoj i zdravoj okolini. To je njihovo pravo.
Još u starom Rimu bili su uređeni odnosi u naseljima odredbama kojima se smatralo ometanje tuđeg posjeda svako nedozvoljeno odlaganje smeća, emitovanje dima i ostalih nećistoća. I kod nas postoje slični pravni instituti i mnogi drugi propisi i pravila koje je savremena tehnologija i način života nametnuo.

Zakonska regulativa u oblasti otpada su mnogobrojne evropske direktive, nacionalna strategija za upravljanje čvrstim otpadom, domaći zakoni i propisi te mnogobrojne direktive i pravila o zaštiti životne sredina. (Više pročitajte na stranici EkoDep-a). U BiH se godišnje stvara 2 do 3 miliona tona čvrstog otpada svih kategorija, koji se uglavnom odlaže na desetine hiljada «divljih deponija», usljed nedovoljnog broja propisno uređenih sanitarnih deponija. Ovakvo odlaganje smeća neposredno ugrožava zdravlje stanovništva, kako onog koje živi u neposrednoj blizini deponija, tako i šire, zbog opasnosti isticanja otrovnih materija u podzemne vode. U komunalnoj djelatnosti veliko ograničenje za unapređenje stanja u sektoru predstavlja isključiva nadležnost opština, iz čega proističe i velika fragmentacija komunalnih preduzeća. Prisutni su brojni problemi koji se tiču nedovoljnih kapaciteta za odvoz smeća. Svega 60% većih urbanih opština pruža ove usluge, a stanje je znatno gore u manjim opštinama. Poseban problem predstavlja neekonomsko utvrđivanje cijena komunalnih usluga i njihov nizak stepen naplate.
U sklopu implementacije projekata Svjetske banke sačinjena je Strategija upravljanja čvrstim otpadom u Bosni i Hercegovini.
U prvom projektu kojem je odobren kredit od 29 miliona dolara uspostavljeno je šest regionalnih deponija koje će koristiti oko 1,7 miliona ljudi. Gotovo 50% čvrstog otpada će biti premješteno na sanitarne deponije ili uklonjeno na način koji je siguran za okolinu. Nadalje, ukupno 145 divljih deponija je očišćeno i zatvoreno što je uveliko umanjilo opasnosti po okolinu i zdravlje, saopšteno je iz Svjetske banke u BiH.
Izvršni odbor Svjetske banke odobrio je 27.11.2008. godine sredstva za Drugi projekat upravljanja čvrstim otpadom u Bosni i Hercegovini u ukupnom iznosu od 40 miliona US$.
“Podržavanjem održive strategije upravljanja čvrstim otpadom koja zadovoljava evropske standarde kvaliteta nadamo se da ne pomažemo samo pobaljšanju života ljudi ove zemlje već i Bosni i Hercegovini na njenom putu u Evropu”, izjavio je Marco Mantovanelli, Šef ureda Svjetske banke za Bosnu i Hercegovinu.

Pa gdje je onda zapelo, pitaju se stanovnici Patkovače. Volja vlasti postoji, zakoni postoje, sanitarna deponija postoji, komunalna organizacija postoji, komunalna policija postoji. Možda najprije treba divlje odlagače pripitomiti strogim kaznama.
Imate li komentar?